Ordinacija Milojević medic, Novi Sad, Bulevar cara Lazara 90, telefon 064/197 22 99 .  Design by Tićma   www.milojevicmedic.com
index  |  Dr Milojevic  | istorija  |  vežbe  |  preventiva  |  indikacije  |  procedure  | kontakt  |  sadržaj
nazad
PASIVNE KINEZITERAPIJSKE METODE

Pasivne kineziterapijske metode su one metode lečenja kod kojih je bolesnik pasivan objekat na koji se primenjuje mehanička sila pomoću specijalnih pokreta ruku terapeuta (manuelna masaža i manuelne manipulacije) ili pomoću specijalnih aparata i sprava (mehano terapija).

MANUELNA MASAŽA
Manuelna masaža je najčešće primenjivani vid pasivne kineziterapije. U odnosu na svrhu primene, ona se deli na terapijsku, sportsku i higijensktu masažu.
Terapijska masaža se koristi u lečenju raznih oboljenja i povreda. Ona se deli na klasičnu terapijsku masažu, limfnu drenažu i refleksnu masažu.
Sportska masaža se primenjuje kod sportista radi povećanja funkcionalne sposobnosti organizma i smanjenja zamora.
Higijenska masaža se primenjuje radi negovanja tela i povećanja opšte zdravstvene sposobnosti. U ovu vrstu masaže ubraja se i kozmetička masaža.

KLASIČNA TERAPIJSKA MASAŽA
Klasična terapijska masaža može da se definiše kao sistem metodičkih pokreta ruku tzv. hvatova, koje terapeut primenjuje na bolesniku kao pasivnom objektu.
Fiziološko i terapijsko dejstvo
Dejstvo masaže zasniva se na mehaničkom nadražaju ekstero-, proprio- i interore-ceptora, pri čemu se javljaju refleksne reakcije raznih tkiva i organa. Masaža, takođe, ima i direktno mehaničko dejstvo na tkiva.
Pod uticajem masaže povećava se oticanje limfe i venske krvi, u tkivima nastaje aktivna hiperemija arteriola i kapilara, povećava se lokalni metabolizam i eliminacija raspadnih metaboličkih produkata, povećava se resorpcija otoka i raznih patoloških depozita u tkivima, poboljšava se trofika tkiva.
Masaža deluje analgetički, a neki od hvatova na povišeni tonus mišića deluju spazmolitički.
Koža je prvi organ na koji deluje masaža. Pod njenim utiCajem odstranjuju se deskvamirane epidermne ćelije, povećava se sekretoma aktivnost znojnih i lojnih žlezda, povećava se turgor i elastičnost kože. U koži se stvaraju histamin i histaminu slične materije koje izazivaju hiperemiju.
Pod uticajem masaže u mišićima se povećava cirkulacija krvi i resorpcija raspadnih produkata metabolizma, smanjuje se zamor i poboljšava kontraktilna sposobnost. Masaža smanjuje opšti zamor i deluje relaksantno i sedativno.
Metodika i tehnika primene
Postoji više metodičkih pokreta ruku - hvatova kojima se izvodi klasična terapijska masaža, a kao osnovni hvatovi izdvajaju se: glađenje, trljanje, gnječenje, lupkanje i vibracije. U zavisnosti od vrste oboljenja odnosno povrede i cilja lečenja, primenjuje se pretežno jedan od hvatova, s tim što se procedura uvek počinje i završava glađenjem.


M  E  D  I  C
M ILOJEVIĆ
masaža glađenjem
T r l j a n j e se vrši jagodicom jednog ili nekoliko prstiju ili dlanom, što zavisi od površine koja se masira. Kad se trlja palcem, ostali prsti služe kao oslonac, a kad se to čini s nekoliko prstiju - palac je oslonac. Za razliku od glađenja, prsti ne klize po koži, već je pomeraju od potkožnog tkiva, tako da se, u stvari, dublja tkiva trljaju kožom
V i b r a c i j e su brzi, sitni, ravnomerni i uzastopni potresi koji se izvode vrhom jednog ili nekoliko prstiju ili dlanom u zavisnosti od površine koja se masira. Primenjuju se uglavnomza masažu duž živčanog stabla, naročito za miasažu bolnih tačaka.
Vibraeije su zamoran zahvat za terapeuta, zato se sve više izvode pomoću aparata — vibratora.
Na nervni sistem energične vibraeije deluju nadražajno, a lake inhibitomo.
masaža trljanjem
L u p k a n j e se sastoji od niza odscčnih udara koji slede jedan za drugim, a izvode se naizmenično jednom i drugom rukom, i to: ulnarnom stranom malog prsta, ulnrnom stranom šake, šakom savijenom u pesnicu ili dlanom ispružene ruke. Lupkanje koje se izvodi ulnarnom stranom šake i malog prsta naziva se seckanjem, a lupkanje volrnom ili dorzalnom stranom ispružene šake naziva se pljeskanjem.
masaža trljanjem
G n j e č e n j e se skoro isključivo primenjuje za masažu mišića, a vrši se jednom ili obema rukama, i to tako što se olabavljeni mišići obuhvataju između palca i ostalih prstiju i gnječe. Gnječenje se upoređuje s ceđenjem sunđera. Ako su mišići nepristupačni i ne mogu da se obuhvate, gnječenje se izvodi na taj način što se palci stave s iste strane mišića, a ostali prsti na suprotnu stranu, zatim se palci pokreću u suprotnim pravcima.
U gnječenje se ubrajaju valjanje i tresenje. Valjanje se izvodi tako što se dlanovima i polusavijenim prstima obuhvate mišići s obe strane, zatim se ruke pokreću u suprotnim pravcima, pri čemu se mišići " valjaju" između ruku. Tresenje - šakom se obuhvati grupa mišića, a onda se vrše brzi uzastopni pokreti, tako da se mišići pomeraju ("tresu") između ruke i koštane poluge. Gnječenje povećava cirkulaciju krvi u mišićima, odstranjuje štetne produkte metabolizma, povećava kontraktilnu sposobnost mišića. Valjanje i tresenje smanjuju povišeni tonus mišića.

masaža trljanjem
Opšta pravila za izvođenje masaže
Prostorija za masažu treba da je topla i svetla. Masaža raku, vrata i glave izvodi se u sedećem položaju, a masaža nogu, leda, trbuha i grudi u ležećem. Deo tela koji se masira treba da je obnažen, mišići relaksirani, telo mora da je u srednjem fiziološkom položaju.
Pre svake masaže terapeut treba da opere ruke sapunom. Takođe, treba da se opere i deo tela koji se masira, jer postoji opasnost od utrljavanja bakterija u kožu, naročito ako ima neprimetnih, sitnih oštećenja i ranica. Da bi se omogućilo lakše klizanje ruku i sprečila iritacija kože, ruke se pospu talkom ili se namažu vazelinom. Hvatovi ne smeju da budu bolni.
Indikacije:
povrede i istezanja ligamenata i mišića;
prelomi kostiju;
posttraumatske kontrakture zglobova;
amputacioni patrljak;
lokalni otoci, limfedem;
posttraumatski ožiljci i infiltrati;
mijalgije, miogeloze, miofibrozitis, periartritis;
artroze i artritis;
cervikalni i lumbalni sindrom, ankilozirajući spondilitis;
neuralgije, neuritis;
mlitave i spastične pareze i paralize;
uvod u kineziterapiju.
Kontraindikacije:
febrilna stanja, akutne zarazne bolesti, akutni zapaljenjski procesi, naročito gnojni;
krvarenje, sklonost ka krvarenju;
limfangitis, tromboflebitis, izraženo proširenje vena, aneurizme;
maligni tumori;
oboljenja kože;
nefrolitijaza, holelitijaza.
REFLEKSNA MASAŽA
Kod oboljenja unutrašnjih organa, nervnog sistema i zglobova refleksnim putem mogu da se jave promene na površini tela u koži, potkožnom tkivu, mišićima i periostu i to u onim zonama koje imajtu isti nivo spinalne inervacije kao i unutrašnji organi. Smatra se da refleksno izazvane promene na površini tela postaju samostalni izvor patoloških impulsa koji održavaju osnovno oboljenje.
Refleksna masaža se sastoji u otkrivanju patoloških promena u refleksnim zonama i u primeni specijalne vrste masaže radi otklanjanja tih promena. Postoji više vrsta ove masaže, od kojih se najviše primenjuju: periostna masaža, masaža vezivnog tkiva i segmentna masaža.


G l a d e n j e se izvodi ritmičkim i sporim pokretima u vidu klizanja i pritiskivanja. Ono može biti ravno i obuhvatno. Ravno glađenje se izvodi dlanom, jagodicom palca i nekoliko prstiju, a obuhvatno - dlanom i prstima zajedno, pri čemu se mišićne grupe obuhvataju između palca i ostalih prstiju. U početku masaže pritisak je slabiji, zatim se povećava, a pri kraju se smanjuje. Gladenje dorzalnom stranom prstiju savijenih u pesnicu, koji se zatim opružaju i pri tome utiskuju u kožu poput tupog češlja, naziva se "češljanje".
Gladenje se uvek vrši od periferije ka centru, to jest u smeru cirkulacije limfe i venske krvi. Kod otoka i zastoja na ekstremitetima, najpre se masiraju proksimalni, a potom distalni segmenti.
Glađenje pretežno deluje na površinska tkiva: ubrzava cirkulaciju krvi i limfe, potpomaže resorpeiju otoka, deluje analgetički, a kožu čisti od deskvamiranih ćelija.