Specijalistička ordinacija
za fizikalnu
medicinu i
rehabilitaciju
Milojević medic
Pri vežbanju pridržavajte se sledećih napomena:
1. Kod vežbi poštovati granicu boli (pokret i opterećenje do granice boli).
2. Usvojiti vežbe kao deo dnevne rutine.
3. Jačati mišiće koji istežu zglobove.
4. Vežbati u doba dana kada su simptomi najmanje izraženi - najbolje 2 puta na dan.
5. Postepeno povećavati broj ponavljanja istih pokreta (od 5 do optimalnih 25 pokreta u nizu).
6. Pre vežbi uzeti propisane lekove i primeniti topli ili hladni oblog na bolno mjesto.
U SLUČAJU POJAVE VRTOGLAVICE ILI POGORŠANJA BOLA, PREKINITE SA VEŽBANJEM ILI VEŽBAJTE VRLO POLAKO.
VEŽBE RADITE SVAKODNEVNO
Imajući u vidu koliko je za svakog od nas bitno da se oseća dobro, da je u mogućnosti da se slobodno kreće i obavlja sve dnevne aktivnosti, pripremili smo za Vas ovaj program vežbi koje uz dogovor sa svojim lekarom možete raditi u kućnim uslovima. Nadamo se da će Vam biti od pomoći!
O KINEZITERAPIJI
Termin kineziterapija potiče od grčkih reči: kinezis = pokret i terapija = lečenje, dakle, kineziterapija predstavlja primenu pokreta u smislu ublažavanja nastalih promena lokomotornog aparata. Pokret se javlja kao osnovno sredstvo fizičkog vaspitanja. Ovaj pojam datira još od Hipokrita (460-377. godine pre nove ere) koji je ostavio zapise o telesnom vežbanju, masaži i određenoj vrsti medicinske gimnastike. Stariji zapisi odnose se na pokrete koji se izvode kao rituali za vreme verskih obreda. Poznate su čuvene "Vede" u Indiji, kao i kompleksi vežbi disanja opisani u Kini pod nazivom "Kung-fu". Galen (199-129. god. pre nove ere) je smatrao da je glavno sredstvo terapije
medicinska gimnastika. Dakle, i on preporučuje pokret kao osnovno sredstvo rehabilitacije. Kod njega po prvi put srećemo pojam tonusa mišića i podelu mišića na one koji vrše pokret - agoniste, i mišiće koji se suprotstavljaju izvršenju pokreta - antagoniste.
Avicena (Abu-Ali-lbn-Sine, 980-1037. god) ostavio nam je u nasleđe dragoceni Kanon medicinskih nauka u 5 knjiga, od kojih jedna tretira terapiju pokretom. Valja istaći njegov interes za primenu pokreta u sprečavanju fiziološkog starenja čoveka. U Evropi je pojava Linga (1776-1839. god) i njegove "švedske gimnastike" predstavljala revolucionaran pomak. Njegovu ideju proširili su Hajne (Heine) uNemačkoj, Mudrov (Mudrovv), Botkin (Botkin) i Zaharin (Zaharin) u SSSR-u i Šo (Schavv) i Kurije (Cyriax) u Velikoj Britaniji.
Drugu polovinu XIX st. i prvu polovinu XX st. u Nemačkoj obeležio je Klap (Klapp) (1873-1948. god). Njegove vežbe puzanja kod insuficijentne kičme, poremećene statike kičmenog stuba i deformiteta (naročito kod kompenzatorne skolioze), predstavljaju poseban vid terapije pokretom. Medicinska gimnastika doživljavala je procvat posle velikih ratova. Tako je u SSSR-u posle I svetskog rata nastao specifičan oblik rada za vreme organizovanog odmora za radnike, poznat kao "lečebnaja fiskultura". 1952. godine kod nas je osnovana prva stručna ustanova te vrste pod nazivom "Centar za rehabilitaciju ratnih vojnih invalida", po principu međunarodnog programa za rehabilitaciju. Danas se kineziterapija koristi u rehabilitaciji kao jedan od najefikasnijih terapijskih metoda. Njena uloga je nezamenjiva u ublažavanju patoloških stanja lokomotornog aparata, kod neuroloških, ortopedskih i plućnih oboljenja, oboljenja srca itd.
