Specijalisticka ordinacija za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju Milojevic medic

MAGNETOTERAPIJA

Pod magneto terapijom se podrazumeva primena konstantnog i promenljivog magnetskog polja niske frekvencije radi lečenja.

Konstantno magnetsko polje obično se primenjuje pomoću stalnih magneta razne veličine i oblika koji se aplikuju na telo u toku dužeg vremenskog perioda.

Promenljivo magnetsko polje dobija se pomoću zavojnice (solenoida) kroz koju teče struja. Ako zavojnica sadrži jezgro od gvožđa, reč je o elektromagnetu. Istovremeno s promenljivim magnetskim poljem nastaje i promenljivo električno polje, jer su ova dva polja međusobno uslovljena i čine celinu - elektromagnetsko polje. Međutim, pri niskoj frekvenciji (do 100 Hz) vektor magnetske indukcije prevalira nad vektorom pridruženog električnog polja za više od 90 %, tako da se pri primeni polja frekvencije do 100 Hz može govoriti o "pravoj" magnetoterapiji. Kada se koristi polje visoke frekvencije, u pitanju je elektromagnetoterapija. Za lečenje se koristi impulsno polje frekvcncije od 1 do 50 Hz, najviše do 100 Hz. Oblik impulsa obično je polusinusoidan, a može biti i sinusoidan, trouglast ili trapezoidan.

Većina uređaja za magnetoterapiju proizvodi nehomogeno magnetsko polje u kome vektor magnetske indukcije, čija se vrednost izražava u teslima (T), odnosno mili teslima (inT), menja veličinu i smer od tačke do tačke. Stoga su kriterijumi za doziranje neujednačeni i zavise od vrste i konstrukcije uređaja. Obično se koristi doza od 0,5 do 10 mT u trajanju 15 do 30 min. Jedna serija lečenja sastoji se od 15 do 20 procedura. Kada su u pitanju akutna stanja preporučuju se niže frekvencije, manji intenzitet i kraće trajanje, a kod hroničnih procesa - obratno.

Dosadašnja eksperimentalna i klinička proučavanja su pokazala da magnetsko polje niske frekvencije deluje antiinflamatorno i antiedematozno i da stimuliše regeneraciju tkiva. Povoljno deluje na stvaranje kalusa kod preloma i osteotomija kostiju i na zarašćivanje rana j ulkusa razne geneze. Takođe deluje vazodilatatorno, analgetički i miorelaksantn.

Mehanizam dejstva još je u fazi proučavanja. O tome postoje brojne hipoteze, od kojih većina polazi od toga da je ćelijska membrana ključno mesto na koje magnetsko polje deluje. Kao mogući način delovanja navodi se promena orijentacije elementarnih magnetskih dipola s obe strane ćelijske membrane. U stvari, atomi, odnosno joni i molekuli poseduju vlastiti magnetski momenat, pa pod uticajem magnetskog polja menjaju orijentaciju, što se odražava na aktivan i pasivan transport kroz ćelijsku membranu i na interakciju receptora na membrani i aktivnih supstancija, kao što su neurotransmiteri, hormoni i dr. Menja se propustljivost ćelijske membrane i raspored jona s njene spoljne i unutrašnje strane; povećava se membranski potencijal, te se nadražljivost ćelija smanjuje. Takođe se menja intenzitet hemijskih reakcija, povećava se oksigenacija ćelija i njihova enzimska aktivnost.

I n d i k a c i j c:

posttraumatska stanja - od lake distorzije do teške frakture;

zapaljenjska, degenerativna i vanzglobna reumatička oboljenja;

flebopatije i arteriopatijc;

torpidni ulkusi i rane razne geneze;

psorijaza, ekcem;

akutna i hronična zapaljenja ženskih polnih organa;

neuritis, polineuritis, radikulitis;

stanja posle mastektomije.

K o n t r a i n d i k a c i j c:

pacemacker,

trudnoća,

krvarenje i sklonost ka krvarenju,

akutna tromboza.