Specijalisticka ordinacija za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju Milojevic medic

Savremena shvatanja mehanizma delovanja akupunkture

U savremenoj akupunkturologiji akupunktura počiva na analgetičnom efektu koji se dobija stimulacijom akupunkturne tačke. Danas u NH Kini za objašnjenje analgetičnog dejstva postoje tri teorije: a) CHINGLO, b) neurogena i c) humoralna.

a) CHINGLOTEORIJA ili TEORIJA TRADICIONALISTA

Ova teorija se bazira na tradicionalnom shvatanju da CHINGLO predstavlja materijalnu bazu koja obuhvata krvne sudove, nerve. endokrme žiezde i izvestan nepoznati sistem mnogobrojnih veza u samom organizmu, čineći jedinstvenu celinu koja služi za prenos vitalne energije (CHI). Pristalice ovog shvatanja tvrde da se jedino ovim mehanizmom može objasniti činjenica da se upotrebom jedne te iste grupe akupunkturnih tačaka mogu izvesti hirurški zahvati na različitim mestima čovečijeg tela, odnosno da se upotrebom akupunkturnih tačaka na jednoj strani, mogu izvesti operacije na suprotnoj strani tela, metodom "unakrsne" selekcije akupunkturnih tačaka".

Po hipotezi tradicionalista TECHI fenomen i njegov analgetični efekat, prernose se CHiNGLO sistemom do operativnog polja, odnosno do patološkog procesa u vidu vitalne energije (CHI). Ovo se dalje potvrđuje činjenicom da dotometrijski nadražaji izvesnih tačaka na donjim ekstremitetima, izazivaju bolne senzacije u odgovarajućem delu aurikule, što se ne može objasniti sadašnjim znanjem iz neurofiziologije. Ovo potvrđuje mišljenje da neke tačke na aurikuli imaju izvesne veze sa drugim delovima tela.

b) NEUROGENATEORIJA

Po ovom shvatanju TECHI fenomen (ubodna reakrija) i analgetični efekat kod akupunkture predstavljaju funkciju nervnog sistema posebno centralnog nervnog sistema. Naučna istraživanja koja su vršena kod paraplegičara, pokazala su da se ubodne (TECHI) senzacije mogu dobiti jedino iznad, a ne ispod paraplepičnog nivoa. Ovo su potvrdila ispitivanja i na eksperimentalnim životinjama. Naime, pri akupunkturi akupunkturne tačke HOKU (Ll-4), povećava se prag bola. Posle neurektomije ovog predela akupunkturom se ne može povećati prag bola. Dalji eksperimenti su ustanovili da se ubrizgavanjem sredstava za lokalnu anesteziju, kao što su novokain, prokain, korbazil i sl., u predeo akupunkturne tačke, blokiraju nervni završeci tog predela. te se ne može dobiti TECHI senzacija, niti EEG (elektro-encefalografske) promene, odnosno povećanje praga bola.

Pristalice neurogene teorije, da bi potvrdile svoj stav, vršile su patohistološka ispitivanja akupunkturnih tačaka. Analize su pokazale da kod 50% akupunkmrnih tačaka nervi prolaze kroz samu tačku, a kod ostalih 50% na odstojanju ne većem od 5 mm

Po neurogenoj teoriji, ubodna reakciia (TECHI) transmituie se sa periferije tela preko senzitivnih vlakana i anterolateralnog funikulusa kičmene moždine i spinotalamičnim traktom u nukleus parafascikularis i nukleus centralis lateralis talami i dalie orema kon velikog mozga i hipofizi. To podstiče antidolorozne funkcije centralnog nervnog sistema na raznim nivoima.

c) HUMORALNATEORIJA

Najveći broj istraživača danas, međutim, smatra da u mehanizmu akupunkturne analgezije. pored CHINGLO i nervnoa sistema. "ne" manje važnu ulogu igraju endokrini. retikuloendotelijalni i drugi sistemi, te je tako stvorena humoralna teorija. Ova teorija obuhvata dejstvo hormona, neurotransmitera i analgetičnih supstanci.

1. HORMONI

Ispitivanja u cilju utvrđivanja dejstva akupunkture na endokrine žlezde, koja su učinjena kod eksperimentalnih životinja pokazala su da se kod hipofize i suprarenalne. žlezde javliaiu morfološke promene, uj/jdu povećania njihove debljine, celularnog volumena i sekrecije hormona.

Primećeno je da se istovremenom primenom ACTH i elektro-akupunkturne stimulacije, povećava analgetični efekt akupunkture. Isti rezultati su dobiveni i intravenskom injekcijom hidrokortizona sa istovremenom elektro-akupunkturnom stimulacijom.

Utvrđeno je, takođe, da intravenska injekcija adrenalina kod aKupunkture, moze da poveca prag bola. Medutlm, uglavnom se' smatra da do ovog rezultata aolazi usled vazokonstrikciie i ishemije mekih tkiva. Tako još uvek nije objašnjena uloga adrenalina u akupunkturnoj analgeziji.

2. NEUROTRANSMITERI

Na eksperimentalnim životinjama je ispitivano i dejstvo neurotransmitera, posebno acetilholina. Acetilholin je ubrizgavan intraventrikularno, istovremeno je sprovođena i akupunktura. Analize su utvrdile, da je prag bola znatno povećan. Nasuprot tome, naknadnim intraventrikulamim ubrizgavanjem atropina, dolazilo je do potpunog iščezavanja analgetičnog efekta akupunkture. Na osnovu ovih

rezultata smatra se da je acetilholin esencijalni transmiter kod akupunkturne analgezije.

3. ANALGETIČNESUPSTANCE

U poslednje vreme sprovode se istraživanja i na polju utvrđivanja aktivnih, odnosno analgetičnih supstanci u telesnim tečnostima akupunkturiranih. Supstance su tražene u krvi i u cerebrospinalnom likvoru. Kod jedne grupe životinja, podeljenih u parove, sproveden je metod unakrsne transpozicije karotidnih arterija, a kod druge unakrsne transpozicije karotidnih arterija, a kod druge unakrsne ventrikularne perfuzije. Kao kriterijum je uzeta stimulacija splanhnikusa, a efekat stimulacije je procenjivan merenjem potencijala kore velikog mozga. Ustanovljeno je da su se za sve vreme akupunkture kod jedne životinje, kod njenog akupunkturiranog para javljale inhibicije. Ovo je utvrđeno kod obe metode. Iz ovih istraživanja proističe da postoje izvesne aktivne supstance kod akupunkturanih životinia. koje se nalaze u krvi i u cerebrospinalnom fikvoru, a koje imaiu analgetičnodejstvo.

Zaključak bi bio da nova naučna ispitivanja, učinjena poslednjih godina na polju akupunkture, sve više potvrđuju mišljenje da mehanizam akupunkture počiva na neurohumoralnoj koreaciji.